Ranije su ljudi prilikom kupovine nekretnine obraćali pažnju samo na tri stvari: lokaciju, kvadraturu i raspored prostorija. Poslednjih godina, ovoj listi prioriteta priključio se još jedan: energetska efikasnost objekta. Kupce zanima koliki će biti mesečni računi, koji tip grejanja je instaliran, kolika je prethodna potrošnja struje, da li zimi negde toplota „curi“, a leti se prostorije pregrevaju. Odgovore na ova pitanja pruža energetski pasoš zgrade.
Energetska efikasnost danas je značajan kriterijum prilikom kupoprodaje nekretnine. To ne iznenađuje imajući u vidu nestabilnost snabdevanja i rast cena energenata, spuštenu granicu crvene zone potrošnje struje sa 1.600 na 1.200 kWh mesečno, kao i nepredvidivu klimu u Srbiji poslednjih godina. Prosto, ljude zanima koliko će život u tom stanu da ih košta.
Zbog toga energetski pasoš zgrade predstavlja važan dokument prilikom prodaje, kupovine ili izdavanja nekretnine.
Šta je energetski pasoš zgrade?
Energetski pasoš se smatra ličnom kartom objekta. Pasoš prikazuje koliko je objekat energetski efikasan, koliko energije će se trošiti na grejanje, ali i preporuke za poboljšanje energetskih performansi. Pribavljanje energetskog pasoša predstavlja i zakonsku obavezu.
Šta sve otkriva energetski pasoš zgrade?
Energetski pasoš zgrade, koji se naziva još i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, može se uporediti sa energetskim razredima ispisanim na električnim uređajima. To je zvanični dokument koji pokazuje energetsku efikasnost objekta kroz godišnju potrošnju energije po m².
Sadržaj energetskog pasoša je regulisan Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.
Energetski pasoš, između ostalog, uključuje sledeće podatke:
- osnovne informacije – lokaciju, površinu, godinu izgradnje, namenu objekta i dr.;
- energetski razred – oznaku od A+ do G koja pokazuje nivo energetske efikasnosti (više reči u nastavku);
- energetske odlike – proračunate energetske potrebe objekta;
- podatke o građevinskim elementima i materijalima – izolativnosti zidova, krova, stolarije, vrsti termoizolacije i drugih elemenata koji utiču na potrošnju energije;
- podatke o tehničkim sistemima – grejnom sistemu, hlađenju, ventilaciji i dr.;
- preporuke za poboljšanje energetske efikasnosti – predlog mera kojima će se smanjiti potrošnja energije.
Energetski pasoš izrađuje se na osnovu elaborata energetske efikasnosti, projektne dokumentacije i temeljnog tehničkog pregleda celog objekta. Stručnjaci uzimaju u obzir oblik objekta i površinu, vrstu izolacionog materijala i debljinu, vrstu krova, kvalitet stolarije, vrstu sistema za zagrevanje prostora i sanitarne vode, hlađenje i ventilaciju, vrstu energenta koji se koristi…
Elaborat o energetskoj efikasnosti zgrade izrađuje licencirani inženjer, a na osnovu njega energetski pasoš izdaje organizacija (privredno društvo ili drugo pravno lice) koju je ovlastilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
„VAŽNO: Energetski pasoš ne pokazuje tačan iznos budućih računa. Iznos zavisi od navika stanara, klimatskih uslova, načina korišćenja prostora, koje stručnjaci ne mogu predvideti!“
Mnoge zanima koliko važi energetski pasoš? Energetski pasoš važi 10 godina od izdavanja, osim ako se u međuvremenu ne izvrše veće rekonstrukcije ili energetska sanacija objekta koje menjaju njegov energetski razred.
Postupak dobijanja energetskog pasoša traje od nekoliko dana do mesec dana. Licencirano lice prvo pregleda projektnu dokumentaciju, a zatim izlazi na teren kako bi proverilo izolaciju, stolariju, grejni i rashladni sistem. Podaci se unose u specijalizovane softvere.
Da li je energetski pasoš obavezan?
Energetski pasoš je obavezan za nove objekte i rekonstrukcije i jedan je od glavnih uslova za pribavljanje upotrebne dozvole.
„Za sve nove zgrade izgrađene nakon septembra 2012. godine, energetski pasoš je obavezan!“
Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, energetski pasoš je obavezan kada želite da prodate, kupite ili na drugi način pravno prometujete nekretninu, radite adaptaciju, rekonstrukciju ili energetsku sanaciju postojećeg objekta (postavljanje fasadne izolacije, zamena stolarije itd.).
Kod prometa nekretnine, energetski pasoš se prilaže tokom overe ugovora o kupoprodaji i kod ugovora o zakupu. Izuzetak je kupovina stana u izgradnji: tada energetski pasoš nije uslov za overu ugovora, već se prilaže nakon dobijanja upotrebne dozvole.
Prema navedenom zakonu takođe:
- vlasnici postojećih poslovnih zgrada moraju do avgusta 2028. godine pribaviti energetski pasoš;
- vlasnici postojećih stambenih zgrada dužni su da do avgusta 2033. godine obezbede energetski pasoš.
Šta je energetski razred zgrade?
Energetski razred zgrade je najvažniji podatak u energetskom pasošu. Razredi se dele u osam grupa, od A+ do G, gde je A+ najbolji, a G najmanje poželjan razred.
On se određuje prema podacima o potrošnji energije za grejanje na godišnjem nivou. Energetski razred se grafički prikazuje strelicom, na prvoj strani energetskog pasoša zgrade.
Kod novih objekata, energetski razred mora biti najmanje C. Nakon radova na sanaciji, rekonstrukciji, adaptaciji ili dogradnji (nakon čega je obavezno pribavljanje energetskog pasoša), mora biti poboljšan najmanje jedan razred.
Energetski razredi dele se na sledeći način (vrednosti godišnje potrebne energije za grejanje za nove stambene zgrade sa više stanova):
- A+ – pasivne, visoko energetski efikasne zgrade (do 9 kWh/m² godišnje);
- A – energetski efikasne zgrade (do 15 kWh/m²);
- B – zgrade sa dobrim energetskim performansama (do 30 kWh/m²);
- C – prosečno efikasne zgrade (do 60 kWh/m²) – razred koji ima oko 80% zgrada sa energetskim pasošem;
- D – neefikasne zgrade sa znatnim gubicima (do 90 kWh/m²);
- E – izuzetno niska efikasnost, potrebna sanacija (do 120 kWh/m²);
- F – zgrade sa veoma visokom potrošnjom, sanacija neophodna (do 150 kWh/m²);
- G – zgrade sa ekstremno visokom potrošnjom, sanacija neophodna (preko 150 kWh/m²).
Granice za porodične kuće i postojeće zgrade su nešto drugačije. Na primer, kod porodičnih kuća razred C podrazumeva do 65 kWh/m² godišnje.
Ipak, troškovi stanovanja, tj. mesečni računi, ne zavise samo od energetskog razreda. Važno je i koji energent se koristi za grejanje: gas, struja, pelet i sl.
Kako proveriti da li zgrada ima energetski pasoš?
Proverite na sajtu Centralnog registra energetskih pasoša (CREP), u meniju „Registar pasoša“. Centralni registar vodi resorno ministarstvo. Pretragu možete izvršiti po adresi, gradu i/ili opštini.
Ovaj registar je naročito koristan pre kupovine nekretnine.
Koliko košta energetski pasoš?
Energetski pasoš košta od 130 EUR pa sve do 1.000 EUR. Cena energetskog pasoša zavisi od veličine i tipa objekta. Za stambene objekte manje kvadrature, do 100 m², košta 130–250 EUR, dok za kuće preko 150 m² ide i do 550 EUR. Za stambene zgrade energetski pasoš košta oko 800–1.000 EUR.
Osim što objekti višeg energetskog razreda troše manje energije i obezbeđuju niže račune, imaju i veću tržišnu vrednost.
„Viši energetski razred podiže vrednost nekretnine!“
Stoga mnoge interesuje:
Da li se isplati energetska sanacija objekta?
U većini slučajeva da. Energetskom sanacijom se računi za grejanje/hlađenje mogu smanjiti i do 50%, tržišna vrednost nekretnine povećati za 7–20%, uz znatno bolji komfor stanovanja.
Energetska sanacija podrazumeva manje mere: ugradnju LED rasvete, zamenu dihtung guma na stolariji, reflektivne folije iza radijatora, nabavku pametnog termostata i sl.; prosečne mere: zamenu stolarije energetski efikasnijom, izolaciju potkrovlja ili podruma, dok u složenije, a samim tim i skuplje mere spadaju izolacija fasade, zamena grejnog sistema (najčešće toplotnom pumpom), montaža solarnih kolektora na krovu i sl.
„Nakon sanacije, energetski razred mora biti viši za najmanje jedan razred!“
U okviru programa unapređenja energetske efikasnosti, opštine u Srbiji dodeljuju subvencije za zamenu stolarije, ugradnju toplotne pumpe, fasadne izolacije ili solarnih sistema. Subvencijama se ukupna investicija smanjuje i do 50%.
Prema tome, kada kupujete stan, obratite pažnju na energetski pasoš zgrade, jer se prava vrednost nekretnine ne ogleda samo u njenoj lokaciji, kvadraturi i izgledu, već i u tome koliko će vas koštati život u njoj.
